Danas poznata turistička atrakcija, koja osvaja savršeno očuvanim zidinama i bogatom materijalnom i duhovnom zaostavštinom, a nekada jedna od najvažnijih tačaka evropske trgovine. Kada pogledate zidine Dubrovnika nameće se pitanje šta su to branile?
Dubrovnik je grad o kome bi moglo da se ispriča puno priča. Davno, u doba kada su se u Evropi formirale prve države, ova luka je bila veoma važna za tadašnje pomorske puteve i trgovinu. To je za grad i stanovništvo značilo velike prihode koji su im omogućili da izgrade stabilnu i imućnu državu.
Ali nije samo veliko bogatstvo uticalo na razvoj ovog Jadranskog grada – države. Druga značajna stvar bila je geografska pozicija. Oko Dubrovnika su vladale najveće sile tog vremena. Vizantija, Mletačka republika i Otomanska imperija. Ali Dubrovčani su bili izuzetno vešte u diplomate. Oni su se priklanjali onim silama, pod čijim okriljem su neometano mogli da obavljaju poslove i svetu trgovine i pomorstva.
Narod ovog grada je veoma cenio slobodu često su pružali utočiste gonjenima, postoji izreka “čak i zec kad ga gone, sklanja se u Dubrovnik”. Samim tim sto je držao do slobode, obeležen je i kao mesto na kom slobodno može da se izražava i umetnička sloboda, što će dovesti do toga da postane predstavnik Humanizma i renesanse na ovom području.
Zahvaljujući diplomatiji, Dubrovnik odoleva i Otomanskoj imperiji i čak uživa velike privilegije prilikom trgovine na teritoriji Osmana. Mletačka republika se izdvaja kao najveći rival Dubrovačke republike. Mleci su kroz istoriju uvek su težili dominaciji u Jadranskom moru. Na putu potpune dominacije sputavao ih je Dubrovnik.
Šta su to čuvale zidine Dubrovnika? U teškim i prevrtljivim vremenima Dubrovačke zidine su čuvale stabilnost, slobodu i mir, dok je svuda oko njega vladao haos i rat.